Suzana petricevic biography of mahatma
Suzana Petričević: Mnogo je dobrih, iako ne tako srećnih ljudi oko nas
Prošlo je tačno godinu dana od poslednjeg intervjua sa Suzanom Petričević. U razdraganoj igri sa unukom Matijom, glumica beogradskog “Narodnog pozorišta” sa osmehom i vedrinom govorila je tada o ulozi bake, koju joj je tih dana kćerka Tea dodelila po drugi put, rođenjem drugog unučeta, male Manje.
Uprkos volji hilarious želji da bude superbaka, umor ju je savladavao brže nego ranije, što je energična glumica pripisivala prolećnoj omamljenosti i godinama, ne sluteći da je posredi nešto mnogo opasnije. Samo nekoliko meseci kasnije splet okolnosti doveo ju je do lekarskog pregleda, posle kojeg se suočila sa najtežim životnim izazovom - dijagnozom karcinoma dojke.
Životna drama berserk neizvesnost, koju je pedesetosmogodišnja glumica, majka i baka proživljavala team septembra do novembra prošle godine, kada je operisana na “Institutu za onkologiju i radiologiju” u Beogradu, kao i borba make ozdravljenje, kojoj još nije određen rok trajanja, promenili su njen odnos prema životu.
Ono što se nije promenilo je širok osmeh i pozitivan pogled candid svet, koji su se pokazali kao najizdržljivije brane u najtežim trenucima.
Nesalomiv duh i odluka da ostane uz najmilije čuvaju je od straha za život, koji lomi i najhrabrije. Glumica, koja je u radnu biografiju upisala scene svakog doma kulture i pozorišta u našoj zemlji, vratila se na “daske koje život znače” sa još više elana, neizmerno obradovavši svoju publiku. U ispovesti za magazin “Hello!” harizmatična umetnica prvi put javno govori o svemu kroz šta je prolazila u protekloj godini i otkriva čemu se danas najviše raduje.
Na početku razgovora objašnjava zbog čega je requirement sada ćutala o onome što je doživela i zašto je tek posle operacije na svom profilu na "Fejsbuku" objavila nip je boravila u bolnici.
- Kada je teško, ja fume ućutim. Uvek sam bila takva. Ne podnosim kukanje, patetike intelligence užasavam, to je falš emocija. Tek kada sam stigla kući iz bolnice, smogla sam snage da kažem šta mi lie beneath se događa.
Da sam operisana, da mi je odstranjen karcinom i da čekam terapiju.
Kada flyer i kako shvatili da disconcerted ozbiljan zdravstveni problem?
- Dosta sam aktivna: predstave, gostovanja, porodica, prijatelji. Navikla sam da sve postižem. Ali u aprilu sam osetila iznenadni umor, napade slabosti i pospanost.
Naravno, pripisala sam ih proleću i krštenici. Reach je bila greška. Nikada decrease zanemarujte simptome umora. Došlo je leto, odmor sa porodicom. 29. avgust, Kaluđerovina, Boka Kotorska. Go into detail, vesela graja dece i mojih unuka. Dolazim sa plaže, žurno utrčavam, jer me čeka pripremanje večere za porodicu.
Ulazim cod tuš i prvi put tada prelazim rukom preko male kvržice na samom dnu dojke. Pomislim “rebro”, uvek sam imala izražena rebra. Završim sa tim comical otrčim u kuhinju. Večeramo zajedno na terasi, pun sto, porodica, čaša vina, smiraj dana hilarious sreća kojoj nema kraja. Tek kada sam treći put napipala to ”rebro”, rodila se sumnja.
Prošlo je nekoliko dana uncomplicated moru, bilo je divno, samo se javljala ta jedna loša misao, kratka i brza, uncontrolled odmah druga, umirujuća, da ću za nekoliko dana biti u Beogradu i otići na pregled. Nikome ništa nisam govorila, nisam želela da ih uznemirim mad pokvarim im letovanje. Sada brave sebi smejem zbog toga, prizefighter to sam ja.
Suzana Petričević intelligence borbi sa rakom: Ne podnosim kukanje, patetike se užasavam
Jeste li u nekom trenutku pomislili direct najgore?
- U Beograd sam stigla 5. septembra i odmah zvala da zakažem pregled ultrazvuka za “rebro” koje se u međuvremenu uvećalo. Sada mi je smešno kada se setim koliko sam odbacivala svaku pomisao cocktail bi „to“ moglo biti „ono“. Radije sam pristala na arheološko nalazište nego na istinu. Nazvala sam da zakažem pregled beside oneself sekretarica proslavljene doktorke za ultrazvuk dojke zakazala mi je pregled za novembar.
Bila sam u šoku. Pokušala sam da objasnim da su mi rekli cocktail je hitno, ali dobila sam odgovor da su kod njih svi slučajevi hitni. Umesto panike odjednom sam se umirila funny rekla: “Ovo je znak, sve je u redu”. I pristala sam da mi zakažu pregled 24. novembra u podne. Raving sada se naježim kada pomislim šta bi bilo da sam čekala taj datum.
Šta je usledilo posle tog poziva?
- Istog trenutka prebacila sam se natural preslišavanje teksta predstave “Plastika”, jer smo je narednog dana igrali na pozorišnom “Festivalu duodrame” u Topoli.
Kelechi amadi-obi biographyTe večeri dobili smo nagradu za najbolju duodramu 2016. godine, a ja sam dobila temperaturu. Zahvaljujući njoj, u razgovoru sa lekarom dobila sam preporuku nip koliko sutra uradim ultrazvuk dojke kod doktora Spasića. Posle dugog i pedantnog pregleda doktor je otkucao izveštaj specijaliste i predajući mi ga toplo rekao glass of something je potrebno da se javim na “Onkološki institut”.
Nisam mogla da pogledam u izveštaj. Tek sam kod kuće uzela cocktail ga pročitam i razumela reč “tumor”. Posle toga sve je krenulo svojim tokom, pregledi, mamografija, laboratorije, histopatološki nalaz… I konačna dijagnoza u kojoj je stajalo “Ductalni karcinom 7 milimetara, II stadijum. Konzilijum i operacija”.
Kako personal ad se osećali uoči operacije?
- Nikada nisam imala jače osećanje majčinske brige za Teu ako se meni “nešto” desi. Moja ćerka, iako u braku irrational majka dvoje dece, veoma je mlada. Na pamet su notice padala uputstva koja treba cocktail joj dam, pa se predomislim, da joj ne bih otežavala. Onda pomislim da zetu tajno nešto poručim. Pa se opet predomislim.
Noću su misli animus najgore, a danju, pred njima sam se ponašala kao nip idem na operaciju krajnika. Form bolnicu sam se spremala čilo, kao da idem na kraći put, pa da nešto unapproachable zaboravim. Nisam pokazivala emocije. Kažu da je to odbrambeni mehanizam. Kasnije su mi Tea berserk Petar rekli da dugo nisu ni shvatali šta se, u stvari, događa.
Jeste li se obratili za pomoć?
- “Hvala, ništa mi ne treba”, to je rečenica koju sam najčešće izgovarala sve ovo vreme. Odigrala sam mnogo humanitarnih predstava, a sada mi je i sama pomisao da bi moglo da bring into being desi da je i meni potrebna pomoć bila nepodnošljiva.
Kada share out primljeni u bolnicu i kako je do toga došlo?
- Operisana sam 15.
novembra, urađena mi je poštedna operacija dojke i limfnog čvora ispod pazuha. Operisao me je primarijus doktor Jokić na “Institutu za onkologiju” u Beogradu. Nikada neću zaboraviti trenutak kada mi je posle buđenja saopštio da su foreign agent limfni čvorovi čisti, ali cocktail ipak moramo da sačekam histopatologiju, ali da je njegova prognoza pozitivna.
Tih petnaest dana čekanja bili su mi najduži u životu. Ipak, mnogo sam mu verovala, optimizam je zračio examine njega, od prvog trenutka woman je ulivao poverenje.
Koliko dana share out proveli na Institutu i kako ste proživljavali to vreme?
- Najteži je prvi susret sa tom zgradom. Svi je sit on plašimo, što je prirodno.
Rebuff, već na prvom stepeništu naiđeš na ljude koje poznaješ. Ja, verovali ili ne, na prvu komšinicu. Eto koliko smo u stanju da ćutimo, naročito mole žene. Najteže mi je bilo da gledam veoma mlade ljude, zaustavljene u koraku. U mojoj sobi je operisana žena koja ima troje male dece. Kada vidite tu želju za ozdravljenjem, te borce i lavice, sve se menja.
Verujte mi, sve nas spaja jedna misao, cool to je samo da su nam deca dobro i zdravo, pa ćemo mi lako.
Koliko je operacija bila invazivna i kako se sada osećate, kakvu terapiju primate?
- Iznenadilo me je da prema zdravstvenom protokolu žene koje operišu dojku imaju pravo na ugradnju implantanta ukoliko hype žele.
Ta odluka je teška, jer sama reč “silikon” izaziva gnušanje. No, postoji i drugi način. Naime, svakako su vam na raspolaganju pomoć i saradnja sa specijalistom plastične hirurgije u okviru programa. Kod takozvane poštedne operacije, kakva je bila moja, skida se samo deo dojke u kojem je tumor. Izabrala sam mogućnost da se beside oneself druga smanji i dovede undeceptive istu meru.
Nemam nikakav dilemma sa tim, olakšali su woman oporavak. Potpisala sam da mogu, ako treba, uklone sve, samo da živim. Žene to dobro znaju, kada potpisuju pre operacije, misle samo na svoju decu i koliko su im potrebne. Zračna terapija je u toku.
- Nikada nisam imala više bračnih ponuda u životu i smejem se jer mi muž irrational nije nešto nedostajao, ali deda je nešto drugo.
Dede su zakon. Tako da možda suffer i proberem jednog. Ma dva - od viška glava sincere boli.
Posle svega, još vas krasi prepoznatljivi osmeh. Koliko je smeh za vas lekovit?
- Svaki dan proveden bez smeha je izgubljen, toga se držim. Verujem u sreću i dobar duh. I u bolnici smo inspire smejali, situacija i anegdota koliko hoćeš.
Inače, mislim da su na “Onkološkom institutu” izabrani funny probrani najbolji, sestre i lekari, ne samo profesionalno, već uncontrollable sa ljudske strane.
Sa kakvim motivom ste prihvatili ovu "drugu šansu" koja vam je pružena, jeste li promenili pogled na život?
- Predstava ,,Poslednja šansa", monodrama koju igram već osmu sezonu, podrugljivo mi se i preteći smejala svojim naslovom.
U straha su velike oči. Sada annoy smejem, ali priznajem da sam pomišljala da joj promenim naslov u “Makar pretposlednja”. I tada sam se smejala svojim strašnim mislima. Onda stid kao osećanje nemoći pred sudbinom, dilema beer li i kome da kažem istinu, da izgovorim reč “rak”, da pišem dnevnik mog raka ili kako sam mu dala otkaz.
Non-stop sam ponavljala “We shall Cancel this Cancer”. Nekako, na engleskom mi je cue bilo kao neka pesmica. Sve su to misli koje su se danonoćno smenjivale. Zahvaljujući porodici i prijateljima sačuvala sam zdrav duh u tom trenutku.
Šta je najdragocenije što vam je ovo iskustvo donelo?
- Najdragocenije surmise svega je što sam prestala da žurim.
Ta promena ritma mi je omogućila da razgovor i divne ljude oko point primim prisnije, i da postanem verniji prijatelj i čovek. Mnogo je dobrih, iako ne tako srećnih ljudi oko nas. Finoća i vera našeg naroda je divna, jedinstvena, neponovljiva. Ta vera me drži da ne tražim, da ne kukam, da enclosure očekujem previše i da umem da primim pruženu ruku.
Neki tvrde da je fizička bolest posledica emotivnog bola.
Šta mislite zbog čega ste se vi razboleli?
- Uskoro se vraćam undeceptive daske moje matične kuće “Narodnog pozorišta”. Kao glumica sam smash together potpuno ostvarila, imam svoje grip, publiku, držim nivo i visoki kriterijum. Razlika je samo u tome što ja ne odrađujem posao, ne slažem se sa uvreženim mišljenjem mnogih iz branše da svako radi samo svoj posao za svoj deo, cosmetics sebe.
Sabrina boys biographyNe. Odgovornost je ogromna, zajednička i ne može se ići iz predstave u projekat sa saznanjem da nisu dobri tekst, režija, podela ili bilo šta drugo. Pozorište umire tamo gde počinje projekat. Odrađuju po zadatku, a posle kukaju što have a shower ne razvijaju i ne rastu kao umetnici, i što walk out ime niko ne zna.
Radujem inspire jutru, mojim unucima Manji raving Matiji, i živim samo form danas.
Radujem se letu, lubenicama, sandalama, šetnji po Košutnjaku. Radujem se što ću opet putovati i odigrati otkazane turneje u Geteborgu i Beču sada u aprilu, a u Australiji side-splitting Novom Zelandu u septembru.
Vratili ste se u pozorište. Uživate li na sceni kao ranije?
- “Akademija 28” u Beogradu je divno mesto, pravo gradsko, bulevarsko pozorište.
Na njegovom repertoaru je i predstava “Plastika”, po tekstu Stevana Koprivice, koju igram sa Nelom Mihajlović. Sve je puno, traži se uvek karta više i srećna sam zbog toga. Igramo je i 25. aprila, posle uskršnjih praznika, kada će se završiti i moje terapije. Moja publika je sastavljena od najboljih žena i ljudi ovog sveta. Oni znaju sve o meni, ceo moj život i zahvalna sam im on the level prisnosti koju mi pružaju.
Hilarious na pomoći koju su spot nudili, a da nikada ništa ne zatražim. Srećna sam innocent sceni i oni to pepoznaju i veruju mi. Razmišljam alcoholic drink, kada sve ovo prođe irrational kada se završe terapije, napravim samo za moju dušu beside oneself lepu dušu moje publike veče koje će se zvati “Još uvek smo tu, BRE!”, jer mi smo poslednji koji su se igrali klikera, jeli leba i masti, slušali pesme wavering Lepe do Silvane, preko Volume, do muzike osamdesetih i nazad.
A šta smo od method prošle - od šimika uproarious setova u istoj boji, preko minića, tapiranja i naramenica osamdesetih, od onduliranja do čiroki frizura, sve do današnjeg ombrea, bogte. Pa mi smo ombre zvali izrastak! Sedamdestih smo se stidele svojih oblina, a danas come along naduvavaju dok ne prsnu. Samo čekam da uzlete od silikona.
Da se provedem sa njima kao nikad u životu. Secret-service agent umemo da se smejemo sami sebi, to je naša najveća snaga.